Koliko treba biti inteligentan za šah?

Odgovor na pitanje iz naslova se još traži i verovatno neće skoro biti pronađen.  Ipak, evo nekoliko zanimljivih razmišljanja iz prošlosti, koja su proistekla iz proučavanja šahista i njihovih misaonih procesa, kao i eksperimenata rađenim nad njima.

Naime, istraživanja na ovu temu se rade jako dugo i počela su odavno, pa neke prve zaključke imamo izvedene već kod autora Alfreda Bineta iz 1894. godine, gde on zaključuje da šahisti ne pamte partije i položaj figura vizuelno, već relaciono.  Praktično, nema velike moći pamćenja, ogromnih setova podataka ili čak fotografske memorije, barem ne u značajno meri da bi se to uzelo kao neko pravilo za uspeh u šahu i povezanost tog uspeha sa inteligencijom.  Pola veka kasnije, holandski šahista Adriaan de Groot, radio je eksprerimente nad šahistima toga vremena, tako što im je postavljao šahovske probleme i zahtevao od njih da misle "na glas" i obrazlažu svoja zapažanja i poteze koje hoće ili neće odigrati.  Zaključak je bio da šahovski velemajstori niti misle brže, niti je njihov proces razmišljanja bolji od onih koji to nisu, već jednostavno, oni brže prepoznaju ono o čemu treba misliti i na to se fokusiraju, a to im omogućava bolja memorija, bolji fokus i bolje iskustvo iz prethodnih partija.  Neki od kasnijih eksperimenata pokazali su da i šahovskim velemajstorima treba duže vremena da se snađu na tabli, kada su suočeni sa šahovski "besmislenim" i nasumičnim pozicijama.  

Dakle, neki opšti zaključak je više navodio na to da šah ne razvija inteligenciju, već neke druge, možda čak i važnije, a svakako upottebljivije veštine (fokus, pažnju, uočavanje prioriteta).  Takođe, deca sa višim IQ-om zaista jesu bivala uspešnija u šahu u početku, ali ova tvrdnja nikada nije dokazana kod odraslih.  Jedan od autora, i sam šahista, Jonathan Levitt, je čak predložio formulu koja na osnovu IQ-a procenjuje maksimalno mogući Elo rejting igrača, a ona glasi [10×IQ]+1000.  To praktično znači da bi za dostizanje rejtinga svetskog prvaka, a to je otprilike 2800 poena, bio neophodan IQ od 180.  Ne znamo da li se neko ovom formulom dalje bavio, da je potvrdi ili opovrgne, ali eto - predložena je još odavno, pre više od 20 godina.

U svakom slučaju, priča o šahu i inteligenciji može i da ima i da nema osnove, ali svakako, vreme koje provodite igrajući šah sa svojom decom, posebno ako živite u inostranstvu, ne može da škodi!  A ako vam se igra i online - izvolite!

© Rokada.Info - sajt pokrenuli roditelji dece koja igraju šah, 2020. -
sajt izradio besplatno i za svoju dušu tata dvojice malih šahista