Moje dete nije za šah - znam ga!

Koliko puta smo samo čuli od nekih roditelja: "Moje dete nije za šah, evo ni ja ne umem da igram šah, a i bio sam loš u školi! Šah - to ti je samo za jako pametne!" Ova česta izjavna rečenica je - netačna, a za nju postoje živi dokazi - tj. živi ljudi, tačnije - žene! Da li ste nekada čuli za sestre Polgar? Njih tri, Suzana, Sofia i Judit, bile su vrhunske šahistkinje, tj. da budemo potpuno precizni, Judit Polgar se još uvek smatra najboljom šahistkinjom ikada, a i Sofia i Suzana su imale istorijski vredne rezultate. Ali...to sada nije tema, tema je kako su one postale to što jesu?

Njihov otac, Laslo Polgar, psiholog koji je radio u školi, čvrsto je verovao da se uz pravilan i marljiv rad, od svakog deteta može napraviti izvrstan stručnjak u nekoj oblasti, ali društvo jednostavno NEĆE to da prizna. Bio je, još kao mladić, jedan od najžešćih zagovornika ideje da je talenat nevažan spram rada na sebi i vežbanja. S obzirom da mu, naravno, niko nikada ne bi dao da ovu teoriju ispituje na deci, on je odlučio da to dokaže na - SVOJOJ DEC!!! U svakom slučaju, da bi se upustio u ovaj eksperiment, za početak mu je trebala - ŽENA, jer je u trenutku odluke još uvek bio neoženjen, a decu za eksperiment je valjalo roditi. Pošten u pristupu životu uopšte, smatrao je da nije u redu da buduća supruga i majka njegove dece, sa kojima on planira da dugoročno eksperimentiše, ne bude upoznata sa njegovim planovima unapred, pa je suprugu potražio - dopisnim putem. Dopisujući se sa devojkama koje je upoznavao, svakoj je objasnio šta planira da uradi jednog dana kada bude imao porodicu, i kako planira da dokaže da je trudom i radom moguće stvoriti izvrsnost kod bilo koje osobe u nekoj oblasti. Na kraju, jednoj Klari rodom iz Ukrajine ova ideja je bila dovoljno simpatična, a kako joj se i mladić dopao - udala se za njega! Sve ovo se dešava 60-ih godina 20. veka.

Prvo su dobili su ćerku Suzanu. Za oblast usavršavanja deteta odabrao je šah, verovatno jer je računao da je u toj disciplini najlakše izmeriti i dokazati uspeh, posebno uzevši u obzir da ni on, niti iko njegov (čak ni bilo koji rođak sa ženske strane porodice), nikada nije bio ni blizu toga da bude vrhunski šahista! U stvari, njegovo opšte znanje o šahu je bilo skromno, igrao je šah u kućnim uslovima, kao zabavu i hobi u slobodno vreme. Sa detetom je radio na šahovskim veštinama već od treće godine, i uspeo je da to dete u petoj godini života pobedi rezultatom 10 - 0 na turniru na kom su igrala deca čak i duplo starija od nje. Praktično - dokaz je bio tu. Trebalo ga je potvrditi, a za potvrdu je bilo potrebno - JOŠ DECE. Klara je u narednih par godina rodila još dve ćerke - Sofiu i Judit. S obzirom da je priroda odradila svoje i da su se mlađa deca oduševljeno poistovećivala sa starijom sestrom, sa njima Laslo čak nije ni počeo da vežba šah tako rano kao sa Suzanom - počeo je da ih uči šahu petoj godini života, smatrajući da je to najbolji uzrast za šah. U svakom slučaju, eksperiment je uspeo, sve sestre su postale vrhunske šahistkinje sa izuzetnim rezultatima (aktivne su i danas u svetu šaha iako se ne takmiče), ali interesantno je to da Laslo nikada nije dobio priznanje za uspeh svog eksperimenta od šire društvene zajednice. Javnost jednostavno voli bajkovite priče o talentu i svesno bira da u njih veruje.

Mi smo za vas, na ovu stranicu priložili i zanimljiv animirani film od 7,5 minuta, o fenomenu sestara Polgar, pa ukoliko znate engleski - pogledajte ga, nije dugačak. I na kraju, da razbijemo predrasude - to što je dete "vaše", ne znači da će voleti iste stvari koje ste vi voleli i raditi dobro ono što vi radite dobro. Ako pokaže interesovanje, pustite ga nek igra šah! BIćete ponosni kada vas već sa 7 ili 8 godina bude pobeđivalo! Ako ne znate gde dete može da ide na šah, pogledajte dečje šahovske klubove, a ako živite u inostranstvu, ima i onih koji rade časove šaha preko interneta uživo!

© Rokada.Info - sajt pokrenuli roditelji dece koja igraju šah, 2020. -
sajt izradio besplatno i za svoju dušu tata dvojice malih šahista